„Vesela udovica” je komična priča o bogatoj udovici Hani Glavari i pokušajima njenih zemljaka da joj nađu novog supruga, ali takvog da njeno nasleđeno bogatstvo ostane u kneževini Montenegro omiljena je širom sveta.
Branislava Podrumac kao udovica Hana Glavari osim neverovatnog vokalnog umeća raspolaže i scenskom harizmom kakve Skarlet O’Hara.
– Zorica Kojić,Danas
Privlačnost muzike Vesele udovice je u bogatstvu melodija, stanovitom erotskom fluidu i plesnim motivima kojima su se rado koristili koreografi.
U opereti se izmjenjuju ritmovi mazurke, poloneze, kola, galopa, kankana, a nad svime dominira valcer. Orkestar je vrlo brojan, pravi operski, čak simfonijski, a naslovna junakinja prešla je iz repertoara pevačica veselih i smešnih uloga u repertoar operskih diva.
U prvih 60 godina izvođenja postavljena je na scenu oko 500.000 puta. Ni jedna druga predstava ili mjuzikl sve do 1960-ih nije uživao takav međunarodni komercijalni uspeh kao Vesela udovica. Zato i nije čudo što je nazivaju kraljicom operete!
Poslednji put Vesela udovica igrala se u Beogradu 1979. godine, a pre toga 1965. U godini kada se navršava 150 godina od rođenja Franca Lehara, Opera i teatar Madlenianum postavlja na scenu njegovu najpoznatiju u februaru 2020.
Kao vesela udovica Hana Glavari, apsolutno je blistala Branislava Podrumac za čiji glas kao da je ova uloga i pisana, harizmatična, nežna i strastvena ona je dominirala scenom svojom adekvatnom glumom, izvrsnom dikcijom i u govornim delovima, a sjajnim bravurama u arijama i duetima.
Posebno se, naravno, iskazala u čuvenoj pesmi "Vilje" gde je u punom registru prikazala emotivnost i nežnost, nostalgiju i melanholiju. Tokom cele predstave ostala je inspirisana i sigurna u svoju tehniku i glumačku spremu, u svoj veliki talenat koji je u "Veseloj udovici" došao do punog izražaja.
Zorica Premate, Radio Beograd 2
Zadržavajući šarm originalne priče, Madlenianum je napravio verziju koja se dodatno poigrava savremenom dinamikom pozorišnog pripovedanja, donosi nove scene i pojačava kabaretski ugođaj, istovremeno ostavljajući delo pogodnim za sve generacije željne smeha, dobre muzike i plesa.
Vrhunska muzika Franca Lehara, predivne i pamtljive melodije koje su klasika muzičkog teatra, koreografske numere koje oduzimaju dah, britki i urnebesno smešni dijalozi i situacije, živopisni likovi, raskošni kostimi i monumentalna scenografija – sve je to deo ove kulturne poslastice u kojoj dirigentsku palicu drži Vesna Šouc Tričković, a režiju potpisuje Robert Bošković. Scenografiju potpisuje Vesna Režić, kostimografiju Duška Nešić, a koreografiju Milica Cerović. Za dramaturgiju, prevod i adaptaciju teksta zadužen je bio Igor Weidlich (Vajdlih).